Основни појмови гасне технике
Опште
Гасоводни систем представља једну техничко-технолошку целину чији је циљ искоришћење потенцијала природног гаса као енергента или сировине а путем његовог црпљења, транспорта, дистрибуције и на крају потрошње код крајњег корисника. Реализација ових послова обавља се путем гасоводних мрежа, мерно-регулационе опреме и гасних апарата.
Магистрални и разводни гасоводи
Из подземних (или подморских!) налазишта гас се магистралним гасоводима транспортује до разводних и дистрибутивних мрежа по насељима. То су челични гасоводи притиска >16 бара путем којих се гас транспортује до примопредајних места дистрибутера тј. потрошача следећег нивоа.
Дистрибутивна гасна мрежа и гасни прикључци
Након мерења параметара гаса на главним мерно-регулационим станицама (ГМРС) врши се развод гаса притиском 6 - 16 бара до мерно-регулационих станица (МРС) ужих дистрибутивних подручја где се врши одоризација (додавање препознатљивог мирисног средства природном гасу). Путем дистрибутивних уличних мрежа после смањења радног притиска на радни притисак до 6 бара у МРС-овима гас се дистрибуира потрошачима посредством сопствених гасних прикључака и кућних мерно-регулационих станица (КМРС) у којима се притисак гаса обара до ~25 мбара (за највећи број потрошача).
Кућна гасна инсталација
После мерења у мерачу у КМРС одорисани природни гас се уводи у кућну гасну инсталацију (КГИ) којом се доводи до места потрошње - гасног апарата. КГИ обухвата цевоводну инсталацију за развод гаса, димоводну инсталацију за одвод продуката сагоревања и техничке мере за разређивање продуката сагоревања природног гаса и снабдевања свежим ваздухом.
Цевоводна инсталација
Гас се до гасних уређаја води цевоводном инсталацијом - подземно и/или надземно, како се то већ одреди пројектно-техничком документацијом - по фасади, под плафоном просторија и сл. Металне цеви и фитинзи (челични и бакарни) користе се за надземни цевовод док се за подземни цевовод користе посебно заштићене челичне цеви и фитинзи, тј. пластичне (полиетиленске) цеви и фитинзи. Испред сваког гасног уређаја поставља се гасна славина са непропусним затварачем (чепом) који се скида тек приликом монтаже гасног уређаја!
Вентилација
Из разлога сигурности људи и имовине те ефикасног сагоревања гаса у гасним апаратима, потребно је поклонити дужну пажњу мерама за разређивање продуката сагоревања природног гаса и снабдевања свежим ваздухом. Овде се подразумевају одређене мере као што су вентилациони отвори према споља (''котларнице'') или унутра (купатила) у просторијама у којима су смештене неке врсте гасних уређаја, подскраћена врата и сл. Такође, за гасне уређаје која имају прикључак на димњак (пећи, циркулациони и комбиновани грејачи и др.) треба осигурати најмање 1 м3 просторије за сваки кW прикључне снаге гасног трошила, тј. Q>1m3/kW. Ако запремина просторије не задовољава те услове потребно је извести ''повезивање просторија'' ради осигурања довољних количина ваздуха за сагоревање, тако да се између тих просторија изведу вентилациони отвори при поду и при плафону просторије, површине минимално 150цм2. Запремина тако спојених просторија мора задовољавати услове минимално прописане запремине.
Димоводна инсталација
О исправности димоводне инсталације мора се посебно водити рачуна. Неисправан димњак може да изазове велике последице - враћање дима у просторију, влажне мрље на зиду димњака, пожар, гушење или тровање угљен-моноксидом и сл. Димњак мора бити конструктивно и функционално исправан - без пукотина и оштећења, слободан у пуном пресеку, са вратанцима у дну и на тавану ради чишћења и периодично прегледан. Прегледе димњака врши стручно лице - димњичар овлашћеног предузећа.
Специфичности природног гаса
Као што је XИX век био век чврстог горива, XX век век течних горива тако је природни гас енергент XXИ века. Природни гас као гориво поседује низ предности у односу на течна и чврста горива, што условљава да је гас најпогоднији носилац енергије који може да задовољи строге захтеве који постављају савремени корисници: три "E": ефикасност, економичност и еколошка заштита.
Основне предности природног гаса су:
• врло лако се меша са ваздухом
• потпуно сагорева без штетних остатака, без чађи, угљендиоксида, сумпордиоксида, пепела… што практично значи да не загађује човекову околину
• погодан је као гориво у густо насељеним срединама
• код сагоревања постиже веома висок степен искоришћења који се креће од 0,8 до 0,9
• веома је лак развод до потрошача како у малим тако и у великим количинама
• довод гаса на место сагоревања не тражи неке нарочите претходне припреме
• једноставна могућност регулисања снаге
• износи инвестиционих улагања за изградњу
разводних уређаја су осетно мањи него износи улагања у разводне системе за остала горива, прерачунато на једнаку количину енергије
• трошкови развода гаса, губици гаса и одржавања гасног развода, најмањи су у поређењу са осталим врстама горива
• гас се наплаћује тек после потрошње
• цена гаса је у односу на течна горива, за исту количину енергије, нижа
Све горе наведене предности природног гаса у односу на остале енергенте су довела до тога да се потрошња гаса у свету и код нас стално повећава из дана у дан.
Особине природног гаса.
Природним гасом називамо мешавину гасовитих угљоводоника која се добија из гасних или гасно - нафтних поља, преко бушотина у земљи. Састав природног (земног) гаса који се пласира на нашем тржишту (највећим делом је увозни, руски гас) је следећи:
|
Метан |
CH4 |
84,90-97,07 % |
|
Етан |
C2H6 |
1,13-9,51 % |
|
Пропан |
C3H8 |
0,70-3,02 % |
|
Бутан |
C4 |
0,21-2,00 % |
|
Угљен диоксид |
CO2 |
0,08-1,10 % |
|
Азот, сумпорводоник итд. |
|
u ostatku |
Најважније карактеристике природног гаса су следеће:
• Безбојан, без мириса, код дужег удисања изазива психичку потиштеност, код концентрација у ваздуху од 12-16% изазива гушење и несвестицу (смањењем концентације косеоника)
• Доња калорична моћ гаса Hd = 33338KJ / Sm3 ili 9,26 kWh/m3
• Густина гаса r = 0,55-0,7 kg / Sm3
• Релативна специфична тежина гаса r = 0,611 ( ваздух 1,00 )-лакши је од ваздуха
• Максимална брзина паљења 0,35 m / sec
• Температура самопаљења у ваздуху 600-670 oC
• Температура изгарања ( l = 1,0 ) T = 2.000 oC
• Граница запаљивости и експлозивности 5-15% V
• Теоријска количина ваздуха потребна за сагоревање - 8,4-9,8 m3n/ m3n
Мере безбедности при коришћењу природног гаса
Опште
Природни гас је лакши од ваздуха те се као такав приликом истицања сакупља у горњим деловима просторија. У одговарајућој концентрацији (смеши са ваздухом) гас је запаљив и експлозиван. Неповољну компоненту гаса представља сумпорводоник због својих токсичних својстава и својстава везивања са водом. У споју са водом ствара јако корозивну сумпорасту киселину. Присуство угљен-диоксида је такође неповољно јер смањује енергетску вредност, а са водом гради киселину са корозивним својством. Смеју се инсталирати само гасни апарати познатих конструкција, са потребним атестом одговарајућих установа, у исправном стању. Гасни апарати (и прикључна црева) треба с времена на време прегледати, очистити, а и, у роковима прописаним од стране произвођача, сервисирати. Само овлашћена лица у свом домену рада могу да врше интервенције на инсталацији, опреми и гаснм апаратима (осим деблокаде регулатора притиска у КМРС што обучени корисник мора да зна).
Прегледи и контроле, одоризација
Системи за коришћење гаса подлежу редовним и ванредним прегледима у сврху превентиве и одржавања. Ове прегледе и контроле врше стручна лица овлашћеног предузећа. 
Спојеви на инсталацијама и елементима се испитују прегледом на непропусност-детектором истицања или пенушавим средством (раствором детерџента за суђе). У циљу лакшег препознавања исцурелог гаса исти се одорише - додаје му се лако испарљива материја карактеристичног интензивног мириса.
У циљу осигурања квалитетног и безбедног коришћења природног гаса као енергетског ресурса потребно је пре почетка грејне сезоне извршити проверу безбедности гасних инсталација и гасних апарата,тј:
• техничку контролу исправности унутрашње гасне инсталације (УГИ). Ову обавезу врши ЈП ''Гас-Рума'' једном годишње. О извршеном прегледу сачињава се запис.
• техничку контролу исправности димоводне инсталације. Ову обавезу врши овлашћено предузеће за послове провере исправности и одржавања димоводних инсталација једном годишње на захтев власника. О извршеном прегледу сачињава се запис.
• техничку контролу исправности гасних апарата. Ову обавезу врши овлашћени сервисер. О извршеном прегледу сачињава се запис.
Потрошач природног гаса је у обавези да обезбеди одржавање унутрашњих гасних инсталација у свом објекту поверавањем тих послова предузећу, односно друго правном лицу или предузетнику који испуњава услове (има лиценцу) за рад са гасним инсталацијама.
Поступак у случају сметњи или код појаве мириса гаса
• угасити отворене пламенове
• отворити врата и прозоре
• затворити славину у КМРС
• затворити све славине на КГИ
• у просторији у којој се осећа мирис гаса не улазити са отвореним пламеном, не користити електричне уређаје, прекидаче, склопке, телефон, не палити светло
• упозорити све угрожене особе (укућане, станаре и сл.) и обавестити дистрибутера гаса а по потреби полицију и ватрогасце (ако се мирис осећа из недоступног или закључаног простора)
Поступак у случају пожара
• упозорити и евакуисати све угрожене
• затворити све славине на КГИ све до оне у КМРС
• искључити електричну инсталацију
• ако је мањих размера покушати локализовати пожар
• обавестити дистрибутера, полицију и ватрогасце
Ефикасна употреба гаса
Уштеде код потрошње гаса могуће је остварити на следеће начине:
1. смањењем топлотних губитака
2. уграђивањем савремених трошила одговарајућих карактеристика
3. ефикасном употребом уређаја те правилним руковањем и одржавањем
Смањење топлотних губитака планира се већ у изградњи објекта правилном изолацијом подова, зидова и таваница, уградњом квалитетне столарије тј. прозора и врата, али се може и накнадно одрадити као што је то све чешћи случај код старијих објеката. Треба пазити:
• да су сва стакла исправна и непропусна
• да су рамови врата и прозора и належуће површине непропусни
• да су кутије за ролетне топлотно изоловане
• да се проветравање зими изводи потпуним и краткотрајним отварањем свих прозора у просторији како се не би охладили зидови већ само заменио устајали ваздух
Нови гасни уређаји имају бољи степен искоришћења, тј. искористе више енергије. Такође треба користити гасне уређаје одговарајуће снаге и врсте.
За сваки простор, зависно од намене, препоручују се оптималне сталне температуре које би требало одржавати. Овим се избегава прегревање или потхлађивање просторија, а тиме и нерационално коришћење гасних уређаја (за сваки °Ц изнад неопходне температуре трошкови расту бар 5%).
|
дневни боравак |
20°C |
|
кухиња |
18°C |
|
купатило |
23°C |
|
спаваћа соба |
16°C |
|
WC |
18°C |
|
ходник |
15°C |
|
оставе и степеништа |
не греју се |
Да би се трошкови утрошеног гаса свели на минимум требало би:
• преко ноћи у свим просторијама снизити температуру на око 15°C
• у просторијама које се не користе одржавати температуру на ~10°C
• иза грејних тела поставити топлотно - рефлектујуће површине
• одабрати добар положај грејних тела са становишта преноса топлоте
• спречити губитак грејног медијума (топле воде из централног грејања)
• редовно одржавати и чистити гасне уређаје од прашине, каменца и сл.
• искључити пилот пламенике у периоду када то није потребно
• подесити гасне уређаје на одговарајућу снагу (сервисер)
• начин припремања хране и посуде оптимизовати у погледу коришћења природног гаса (кувати у одговарајућим посудама, са поклопцем, одговарајућег пречника и облика дна посуде, са довољном, али не и превеликом количином воде...)
Гасни уређаји
Опште
Гасни уређаји могу се поделити према различитим критеријумима, али овде ће се поред сврхе уређаја водити рачуна само о врсти димоводног прикључка. Наиме, сви гасни уређаји деле се према начину на који обезбеђују потребан ваздух за сагоревање гаса и на начин на који производе тог сагоревања избацују у слободан простор.
Према овој подели, можемо разликовати:
1. Tip A - гасни уређаји без одвода продуката сагоревања димоводним уређајем
2. Tip B - гасни уређај са ложиштем зависним од ваздуха из просторије (гасни апарати са прикључком на димњак)
3. Tip C - гасни уређаји са ложиштем независним од ваздуха из просторије (''гасни апарати фасадне изведбе'').
За гасне уређаје Тип А није потребан никакав посебан начин одвођења сагорелих гасова - они се разређују ваздухом из саме просторије. Зато просторију у којој се користи гасни уређај типа А треба повремено проветрити!
За апарате гасне уређаје Тип B потребан ваздух за сагоревање узима се из просторије, а продукти сагоревања избацују се преко димњака - димњак мора бити исправан!
За гасне уређаје Тип C неопходан ваздух за сагоревање обезбеђује се из спољње средине, а такође и продукти сагоревања се избацују напоље - пазити на исправност фасадног прикључка!
Гасне уређаје смеју да постављају и пуштају у рад само овлашћени сервисери према упутству произвођача и уз прописани запис! Гасни уређаји се не смеју користити у сврхе за које нису намењени!
Врсте гасних уређаја по намени
Гасни уређаји за припрему хране
У ову групу гасних уређаја могу се сврстати гасни шпорети и решои, комбиновани гасно - електрични шпорети, гасни роштиљи и пећнице и сл. На тржишту се нуди велик број модела различитих произвођача и цена али је главна препорука да се не узимају гасни уређаји без уређаја за надзор пламена ,јер у недостатку блокаде код нестанка пламена може доћи до повећане концентрације исцурелог природног гаса у просторији.
Гасни уређаји за припрему топле санитарне воде
Што се потрошње природног гаса тиче, најефикаснији су проточни бојлери који тренутно, на захтев, одвртањем славине санитарне арматуре обезбеђују воду за санитарне потребе у тачно потребној количини. За потребе личне хигијене нуде се уређаји снага > 17kW, а за кухињске потребе задовољавају проточни бојлери < 8kW. Гасни акумулациони бојлери су попут електричних.
Гасни уређаји за грејање просторија
Грејање природним гасом се може вршити путем пећи, централног (радијаторског) грејања или на друге, специфичне начине (гасним ИЦ грејалицама, калориферима и сл.).
Грејање путем пећи је најзаступљеније у нашим условима, обезбеђује довољан комфор и једноставну регулацију температуре по просторијама - свака савремена пећ поседује потребну аутоматику са термостатом.
Централно грејање се примењује за објекте код којих је нужно грејање свих просторија у истом или сличном режиму. Инвестиција у централно грејање је по правилу скупља у односу на собно грејање пећима, али је по јединици произведене топлоте централно грејање економичније. Добра страна овог решења је могућност комбиновања грејања са производњом топле санитарне воде путем тзв. комби уређаја (котао - бојлер).
Врати на почетак