Гасоводни систем представља једну техничко-технолошку целину чији је циљ искоришћење потенцијала природног гаса као енергента или сировине а путем његовог црпљења, транспорта, дистрибуције и на крају потрошње код крајњег корисника. Реализација ових послова обавља се путем гасоводних мрежа, мерно-регулационе опреме и гасних апарата.
Из подземних (или подморских!) налазишта гас се магистралним гасоводима транспортује до разводних и дистрибутивних мрежа по насељима. То су челични гасоводи притиска >16 бара путем којих се гас транспортује до примопредајних места дистрибутера тј. потрошача следећег нивоа.
Након мерења параметара гаса на главним мерно-регулационим станицама (ГМРС) врши се развод гаса притиском 6 - 16 бара до мерно-регулационих станица (МРС) ужих дистрибутивних подручја где се врши одоризација (додавање препознатљивог мирисног средства природном гасу). Путем дистрибутивних уличних мрежа после смањења радног притиска на радни притисак до 6 бара у МРС-овима гас се дистрибуира потрошачима посредством сопствених гасних прикључака и кућних мерно-регулационих станица (КМРС) у којима се притисак гаса обара до ~25 мбара (за највећи број потрошача).
После мерења у мерачу у КМРС одорисани природни гас се уводи у кућну гасну инсталацију (КГИ) којом се доводи до места потрошње - гасног апарата. КГИ обухвата цевоводну инсталацију за развод гаса, димоводну инсталацију за одвод продуката сагоревања и техничке мере за разређивање продуката сагоревања природног гаса и снабдевања свежим ваздухом.
Гас се до гасних уређаја води цевоводном инсталацијом - подземно и/или надземно, како се то већ одреди пројектно-техничком документацијом - по фасади, под плафоном просторија и сл. Металне цеви и фитинзи (челични и бакарни) користе се за надземни цевовод док се за подземни цевовод користе посебно заштићене челичне цеви и фитинзи, тј. пластичне (полиетиленске) цеви и фитинзи. Испред сваког гасног уређаја поставља се гасна славина са непропусним затварачем (чепом) који се скида тек приликом монтаже гасног уређаја!
Из разлога сигурности људи и имовине те ефикасног сагоревања гаса у гасним апаратима, потребно је поклонити дужну пажњу мерама за разређивање продуката сагоревања природног гаса и снабдевања свежим ваздухом. Овде се подразумевају одређене мере као што су вентилациони отвори према споља (''котларнице'') или унутра (купатила) у просторијама у којима су смештене неке врсте гасних уређаја, подскраћена врата и сл. Такође, за гасне уређаје која имају прикључак на димњак (пећи, циркулациони и комбиновани грејачи и др.) треба осигурати најмање 1 м3 просторије за сваки кW прикључне снаге гасног трошила, тј. Q>1m3/kW. Ако запремина просторије не задовољава те услове потребно је извести ''повезивање просторија'' ради осигурања довољних количина ваздуха за сагоревање, тако да се између тих просторија изведу вентилациони отвори при поду и при плафону просторије, површине минимално 150цм2. Запремина тако спојених просторија мора задовољавати услове минимално прописане запремине.
О исправности димоводне инсталације мора се посебно водити рачуна. Неисправан димњак може да изазове велике последице - враћање дима у просторију, влажне мрље на зиду димњака, пожар, гушење или тровање угљен-моноксидом и сл. Димњак мора бити конструктивно и функционално исправан - без пукотина и оштећења, слободан у пуном пресеку, са вратанцима у дну и на тавану ради чишћења и периодично прегледан. Прегледе димњака врши стручно лице - димњичар овлашћеног предузећа.