Gasovodni sistem predstavlja jednu tehničko-tehnološku celinu čiji je cilj iskorišćenje potencijala prirodnog gasa kao energenta ili sirovine a putem njegovog crpljenja, transporta, distribucije i na kraju potrošnje kod krajnjeg korisnika. Realizacija ovih poslova obavlja se putem gasovodnih mreža, merno-regulacione opreme i gasnih aparata.
Iz podzemnih (ili podmorskih!) nalazišta gas se magistralnim gasovodima transportuje do razvodnih i distributivnih mreža po naseljima. To su čelični gasovodi pritiska >16 bara putem kojih se gas transportuje do primopredajnih mesta distributera tj. potrošača sledećeg nivoa.
Nakon merenja parametara gasa na glavnim merno-regulacionim stanicama (GMRS) vrši se razvod gasa pritiskom 6 - 16 bara do merno-regulacionih stanica (MRS) užih distributivnih područja gde se vrši odorizacija (dodavanje prepoznatljivog mirisnog sredstva prirodnom gasu). Putem distributivnih uličnih mreža posle smanjenja radnog pritiska na radni pritisak do 6 bara u MRS-ovima gas se distribuira potrošačima posredstvom sopstvenih gasnih priključaka i kućnih merno-regulacionih stanica (KMRS) u kojima se pritisak gasa obara do ~25 mbara (za najveći broj potrošača).
Posle merenja u meraču u KMRS odorisani prirodni gas se uvodi u kućnu gasnu instalaciju (KGI) kojom se dovodi do mesta potrošnje - gasnog aparata. KGI obuhvata cevovodnu instalaciju za razvod gasa, dimovodnu instalaciju za odvod produkata sagorevanja i tehničke mere za razređivanje produkata sagorevanja prirodnog gasa i snabdevanja svežim vazduhom.
Gas se do gasnih uređaja vodi cevovodnom instalacijom - podzemno i/ili nadzemno, kako se to već odredi projektno-tehničkom dokumentacijom - po fasadi, pod plafonom prostorija i sl. Metalne cevi i fitinzi (čelični i bakarni) koriste se za nadzemni cevovod dok se za podzemni cevovod koriste posebno zaštićene čelične cevi i fitinzi, tj. plastične (polietilenske) cevi i fitinzi. Ispred svakog gasnog uređaja postavlja se gasna slavina sa nepropusnim zatvaračem (čepom) koji se skida tek prilikom montaže gasnog uređaja!
Iz razloga sigurnosti ljudi i imovine te efikasnog sagorevanja gasa u gasnim aparatima, potrebno je pokloniti dužnu pažnju merama za razređivanje produkata sagorevanja prirodnog gasa i snabdevanja svežim vazduhom. Ovde se podrazumevaju određene mere kao što su ventilacioni otvori prema spolja (''kotlarnice'') ili unutra (kupatila) u prostorijama u kojima su smeštene neke vrste gasnih uređaja, podskraćena vrata i sl. Takođe, za gasne uređaje koja imaju priključak na dimnjak (peći, cirkulacioni i kombinovani grejači i dr.) treba osigurati najmanje 1 m3 prostorije za svaki kW priključne snage gasnog trošila, tj. Q>1m3/kW. Ako zapremina prostorije ne zadovoljava te uslove potrebno je izvesti ''povezivanje prostorija'' radi osiguranja dovoljnih količina vazduha za sagorevanje, tako da se između tih prostorija izvedu ventilacioni otvori pri podu i pri plafonu prostorije, površine minimalno 150cm2. Zapremina tako spojenih prostorija mora zadovoljavati uslove minimalno propisane zapremine.
O ispravnosti dimovodne instalacije mora se posebno voditi računa. Neispravan dimnjak može da izazove velike posledice - vraćanje dima u prostoriju, vlažne mrlje na zidu dimnjaka, požar, gušenje ili trovanje ugljen-monoksidom i sl. Dimnjak mora biti konstruktivno i funkcionalno ispravan - bez pukotina i oštećenja, slobodan u punom preseku, sa vratancima u dnu i na tavanu radi čišćenja i periodično pregledan. Preglede dimnjaka vrši stručno lice - dimnjičar ovlašćenog preduzeća.