Specifičnosti prirodnog gasa
Kao što je XIX vek bio vek čvrstog goriva, XX vek vek tečnih goriva tako je prirodni gas energent XXI veka. Prirodni gas kao gorivo poseduje niz prednosti u odnosu na tečna i čvrsta goriva, što uslovljava da je gas najpogodniji nosilac energije koji može da zadovolji stroge zahteve koji postavljaju savremeni korisnici: tri "E": efikasnost, ekonomičnost i ekološka zaštita.
Osnovne prednosti prirodnog gasa su:
- vrlo lako se meša sa vazduhom
- potpuno sagoreva bez štetnih ostataka, bez čađi, ugljendioksida, sumpordioksida, pepela… što praktično znači da ne zagađuje čovekovu okolinu
- pogodan je kao gorivo u gusto naseljenim sredinama
- kod sagorevanja postiže veoma visok stepen iskorišćenja koji se kreće od 0,8 do 0,9
- veoma je lak razvod do potrošača kako u malim tako i u velikim količinama
- dovod gasa na mesto sagorevanja ne traži neke naročite prethodne pripreme
- jednostavna mogućnost regulisanja snage
- iznosi investicionih ulaganja za izgradnju razvodnih uređaja su osetno manji nego iznosi ulaganja u razvodne sisteme za ostala goriva, preračunato na jednaku količinu energije
- troškovi razvoda gasa, gubici gasa i održavanja gasnog razvoda, najmanji su u poređenju sa ostalim vrstama goriva
- gas se naplaćuje tek posle potrošnje
- cena gasa je u odnosu na tečna goriva, za istu količinu energije, niža
Sve gore navedene prednosti prirodnog gasa u odnosu na ostale energente su dovela do toga da se potrošnja gasa u svetu i kod nas stalno povećava iz dana u dan.
Osobine prirodnog gasa
Prirodnim gasom nazivamo mešavinu gasovitih ugljovodonika koja se dobija iz gasnih ili gasno - naftnih polja, preko bušotina u zemlji. Sastav prirodnog (zemnog) gasa koji se plasira na našem tržištu (najvećim delom je uvozni, ruski gas) je sledeći:
Metan
|
CH4
|
84,90-97,07 %
|
Etan
|
C2H6
|
1,13-9,51 %
|
Propan
|
C3H8
|
0,70-3,02 %
|
Butan
|
C4
|
0,21-2,00 %
|
Ugljen dioksid
|
CO2
|
0,08-1,10 %
|
Azot, sumporvodonik itd.
|
|
u ostatku
|
Najvažnije karakteristike prirodnog gasa su sledeće:
- Bezbojan, bez mirisa, kod dužeg udisanja izaziva psihičku potištenost, kod koncentracija u vazduhu od 12-16% izaziva gušenje i nesvesticu (smanjenjem koncentacije koseonika)
- Donja kalorična moć gasa Hd = 33338KJ / Sm3 ili 9,26 kWh/m3
- Gustina gasa r = 0,55-0,7 kg / Sm3
- Relativna specifična težina gasa r = 0,611 ( vazduh 1,00 )-lakši je od vazduha
- Maksimalna brzina paljenja 0,35 m / sec
- Temperatura samopaljenja u vazduhu 600-670 oC
- Temperatura izgaranja ( l = 1,0 ) T = 2.000 oC
- Granica zapaljivosti i eksplozivnosti 5-15% V
- Teorijska količina vazduha potrebna za sagorevanje - 8,4-9,8 m3n/ m3n